Shutter Island – film koji zbunjuje

Film „Shutter Island“ je jedan od onih filmova koji mi se ne izlaze iz glave ni dugo nakon gledanja. Od samog početka ima neku tešku, mračnu atmosferu koja me je stalno držala u napetosti. Priča prati američkog maršala Tedija Denijelsa koji dolazi na izolovano ostrvo kako bi istražio nestanak pacijentkinje iz psihijatrijske bolnice. Dok sam gledala film, imala sam osećaj da nešto konstantno nije u redu, ali nisam mogla tačno da odredim šta. Kako radnja odmiče, stvarnost i iluzija počinju da se mešaju, a film sve više ulazi u psihološku dubinu glavnog lika. Leonardo Dikaprio je, po mom mišljenju, odlično izneo ovu ulogu i uspeo da prikaže unutrašnju borbu, bol i krivicu na vrlo uverljiv način. Posebno su mi ostali u sećanju snovi i halucinacije, jer dodatno pojačavaju osećaj zbunjenosti i nemira. Film me je terao da stalno razmišljam i preispitujem sve što vidim na ekranu. Završetak me je iznenadio i naterao da se zapitam da li bih ja na njegovom mestu izabrala istinu ili mir u iluziji. „Shutter Island“ nije film za opušteno gledanje, već za one koji vole da razmišljaju i povezuju detalje. Definitivno je jedan od onih filmova koje vredi pogledati više puta, jer svaki put otkriva nešto novo.